Ptice pjevice Europe - European singing finches

Češljugar, juričica, zelendur, čižak, žutarica, kanarinac-::- European goldfinch, linnet, canary, greenfinch, siskin, serin


    malino kanarinci

    Share

    PESTI

    Broj postova : 1419
    Age : 46
    Location : LIPA NAŠA -ZADAR
    Registration date : 11.03.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by PESTI on ned 7 lip - 19:22

    Ovo sam pročitao od gušta a ja koji volim pjev ptica u bilo kojem izdanju moram priznati da dok se nisam dokopao interneta nisam imao puno PRAVIH informacija o uzgoju pojedinih vrsta.Sve se vodilo rekla-kazala i bilo koji pokušaj uzgoja u tom smjeru vodi u veliko razočarenje...Čak i poslušati pjev malinoa je bilo nemoguča misija jer mali broj ljudi drži do takve vrste uzgoja.
    Forum mi postaje sve zanimljiviji i zanimljiviji ....
    Na kraju iako nemam puno mogučnosti i kanarince pjeva uzgajati i trenirati volio bi o njima naučiti jer mi je znanje po pitanju malinoa prazna ploča......

    malinois

    Broj postova : 1594
    Age : 45
    Location : klek
    Registration date : 19.03.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by malinois on ned 7 lip - 19:29

    Very Happy Very Happy Very Happy A STA REC NA OVO? TO JE MARIN U KRATKOM TEXTU OBUHVATIJA DOBAR DIO UZGOJA MALINOA OD JAJA DO OCJENE. BAS IMAS ENERGIJE I NA NJOJ TI CESTITAM Very Happy .
    A sta se Marina tice i njegovim malinoa o njima necu ja govorit to govore REZULTATI.

    kreso

    Broj postova : 1804
    Age : 38
    Location : Treviso(IT)
    Registration date : 24.11.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by kreso on pon 8 lip - 0:34

    evo ja starno cestitan ,Marine na tekstu kako si nam priblizija uzgoj malinoa i mogu ti rec da ja krecen vrlo brzo u tom pravcu vec dosta mi pomaze i uvodi u tu bransu tih kanarinaca kolega s foruma i tvoj prijatelj Malinois kojem se jos jednom ovin putem zahvaljujem na paznji i strpljenju jer dosad nista o toj vrsti nisan zna a upravo on mi je sve objasnija za pocetak .Po svemu se vidi da je to posebna skupina tica o kojoj se treba uistinu posvetit i imat odredjene uvjete i nadan se da cu u tome imat uspjeha jer za mene su velik i prvi ozbiljniji izazov u ornitologiji

    MARIN

    Broj postova : 2096
    Age : 58
    Location : Split
    Registration date : 17.11.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by MARIN on sri 10 lip - 13:08

    Pesti kaže ,kako kod nas malo tko drži do uzgoja Malinoa.Slažem se ,a razlozi su kao što sam već naveo ,u slaboj informiranosti ,te što se mnogima u startu čini dosta komplicirano.Nije to baš tako.Jedina istina je da im treba posvetiti nešto više vremena,nego li ostalim pticama,ito samo u periodu kad ih treniramo za takmičenje.A to svim ljubiteljima pjeva ionako n e pada teško,već naprotiv predstavlja gušt.Svakodnevno ih pratimo kako napreduju u pjevu ,kako sazrijevaju u pjesmi ,kako se pojavljuje nešto novo,kako smo u pojedinim turama išli naprijed u odnosu na lani.,kako nam svakim iznošenjem su sve bolji i bolji.Normalno da to predstavlja zadovoljstvo.Uloženi trud se vraća sa kamatama.Pored toga sve se to događa u zimskom periodu ,kad su ružna vremena ,kad nam se neda izaći vani ,pa malinoi dođu kao idealna razonoda.Razlog su i da posječujemo kolege tičare ,kao i oni nas ,pa da u preslušavanju,uz gradele,provedemo ugodne trenutke.Zbog ovih specifičnosti treniranja i preslušavanja malinoaši su dosta više povezani,nego li uzgajivači nekih drugih ptica.Stoga je i raznorazna suradnja izraženija.
    Što se tiče ostalog perioda godine,van treninga,skoro je sve isto kao kod bojaša.Možda čak i bitno jednostavnije,jer ih ne treba bojati ,a ako i koje pero fali to niko neće kaznit.Pored toga mogu kazati ,jer sam uzgajao i stas i boju,da su puno lakši u reprodukciji,jer prava je rijetkost da neka malino ženka neće da hrani ili da napusti mlade.Skromni su u svojim prohtjevima ,pa su zato idealni za uzgoj.
    Još samo da spomenem pjev.Kad pripremim ptice u pravu formu,kad se nadovezuju jedna na drugu ,to je stvarno nešto za čut .Nisam još doživio da neko reče kako mu se to ne sviđa.Večina ljudi se oduševi ,već pri prvom slušanju.Najvažnije je što se ne deru(kao bojaši)već pjevaju tiho(ne pretiho)i raznovrsno ,pa su uhu ugodne.

    malinois

    Broj postova : 1594
    Age : 45
    Location : klek
    Registration date : 19.03.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by malinois on pon 15 lip - 23:24

    TRENING MALINO KANARINACA

    Pokusat cu kroz ovaj tekst da podjelim neka iskustva u vezi skolovanja i treninga malino kanarinaca s vama.

    Kanarinci su sad u volijerama ,mitare ,kupaju se i uzivaju.Nama to mozda djeluje kao period mirovanja ALI nije.Ovo je vrlo bitan period za buduce pjevace.Ima dosta bitnih stvari i mogucih situacija pa cu pokusat pojasnit.
    Sa mladim muzjacima u volijerama su sad ucitelji.Ako ih ima vise potrebno je odabrati muzjake koji imaju slican pravac pjesme (naravno moraju imati sve melodije),jel ako ubacimo nekoliko vrhunskih pjevaca ali sa razlicitim pravcom pjeva onda se moze desiti da to izazove konfuziju u pjevu.Bitno je pratiti period kad ucitelji ulaze u mitarenje i prestanu pjevat.Ako ucitelji pjevaju onda moramo balansirati hranu ,pojacati skajolu(svijetlo sjeme) i smanjiti postotak uljanih sjemena tako da mladi budu mirniji i slusaju ucitelje.Velika je greska dati uzgojnu hranu ,tada mlade ptice usiljavaju i glasno vjezbaju pjevanje i ne slusaju ucitelje.Pojacati voce i povrce.
    Ako su ucitelji krenuli u mitarenje moze se davati MALO jaca hrana.Naj bolje bi bilo ako se desi da stare ptice ne mjenjaju perje u isto vrijeme .Misljenja sam da je bolje da ucitelji ranije krenu u mitarenje iz razloga sto su bez obzira na pripremu oni ipak malo usiljeni a kad izmitare polako legnu(zargonski) na pjesmu i ona je mirna i stabilna.
    Dobro je po nekad sjesti blizu volijere i malo poslusati mlade da se vidi tj cuje kako napreduju.Ako se pojavi neka ptica koja ima nesto sta nam se ne svida ,treba je maknuti van.Moze se desiti i da ucitelj pokvari pjesmu ,treba i njega izbacit bez obzira na kvalitetu koju je IMAO.
    Krajem 8. mjeseca mladi su skoro svi izmitarili i vec po malo pocinju pjevati ,onda je moja preporuka zamraciti(napraviti polu sjenu) u prostoriji u kojoj se nalaze.Najbolje je spustiti zeleno platno niz volijeru tako da se ostavi samo 30cm od poda svjetla.Oni vide sici dole ,jesti i kad izlete na stapice pjevaju mirno bez dranja i zestine.
    20.09 treba izvaditi ucitelje iz volijere i smjestiti ih u prostor gdje ce biti mladi.To je dobro uraditi iz razloga da se te ptice bolje upjevaju i budu spremne kad dodu mladi u prostoriju.1.10 mlade vadim vani.Poredam ih u police jedan do drugog tako da se vide,nakon 10 dana postavim pregrade izmedu njih.Nekoliko dana stoje tako i pocinje zamracivanje.
    Zamracivanje se radi postupno ,prvih dana stustiti platno(zeleno) par sati i tako za desetak dana su zamraceni .
    Bitno je da mlade ptice stoje u mraku zajedno sa uciteljima i slusaju ih .Jednom dnevno skinuti zastore nahraniti ptice ,promjenit vodu i cim se to zavrsi spustiti zastore.Kad se ima vremena SJEST ISPRED PTICA i skinut zastor 20 do 30 minuta i poslusati ih ,ako nesto ne stima izbaciti van.Tad se vec prepoznaju favoriti i primjerci koji se odvajaju kvalitetom.Takve ptice treba primaknuti uciteljima a one koji kasne maknuti na krajeve police.
    Kao sto je MARIN rekao 20 dana pred prvo natjecanje pocinje trening
    Iznose se 4 ptice na stol na kome je zeleno platno(nije obavezno zeleno)i sjedne se pred ptice na odstojanju 2m .Prvih par dana pjevaju stidljivo a kasnije se oslobode i pjevaju kao da nas nema.Bilo bi dobro pri treningu listati novine i nekad se malo i mrdnuti da bi se ptice navikle na prisustvo suca(koji naravno ne sjedi miran).Dobro je kad neko dode iznijeti ih da se naviknu i na druge osobe.Misljenja sam ptice SAMO jednom treba iznijeti u toku dana.Ako ih iznesemo vise puta ,nauce se da ce dobiti i drugu sansu a na ocjeni sigurno je nece dobiti.Dobro ih je bar jednom provozati i otic na kavu kod kolege ticara i iznjet ih na drugo mjesto.
    Dok ocjenjivam ptice cesto se desi da ptice ne zapjevaju a to je zalosno.Ako se bavimo ovim hobijem i ulozimo veliki trud u reprodukciju onda treba jos samo malo truda uloziti da bi se ptice pripremile.
    Ako neko nije shvatio neki detalj slobodno pitajte,ovo sam napisao u brzini
    SVIM UZGAIVACIMA MALINO KANARINACA ZELIM USPJESNU NATJECATELJSKU SEZONU

    kreso

    Broj postova : 1804
    Age : 38
    Location : Treviso(IT)
    Registration date : 24.11.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by kreso on pon 15 lip - 23:45

    uuuu svaka cast tekst se cini pravi izazov i odlicno da mozemo iz njega vidit kako funkcionira priprema malinoa bravo Malino!

    Branimir

    Broj postova : 1968
    Age : 34
    Location : Sveti Juraj (Senj)
    Registration date : 12.06.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Branimir on uto 16 lip - 13:29

    Hvala za ovaj izvrstan tekst, valjda če se broj ljubitelja malinoa nakon ovoga povečati još malo!!!! Very Happy

    Dean

    Broj postova : 1847
    Age : 41
    Location : Pula
    Registration date : 19.08.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Dean on uto 16 lip - 15:09

    bravo majstori...mani se malinoi isto jako svidjaju, ali nisam se spreman odreći svih ostalih ptica, a da bi imao samo njih ...šteta...ovako mi ostaje da izguštam poslušati ih kad je prilika ;-), tekst če sigurno pomoći nekome ko misli krenuti ovim vodama...

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on uto 16 lip - 19:06

    KORISENJE USLOVNOG REFLEKSA PRI TRENINGU
    KANARINACA PESME ZA TAKMICENJE
    Ucenik: Mentor:
    Antanasijevic Tijana III/6 Ljubic Snezana



    UVOD I SVRHA RADA
    Covekova povezanost sa zivotinjama, ali i zavisnost u opstajanju traje od samog zacetka
    ljudske civilizacije. Nacini na koje ljudi koriste razne zivotinje su toliko mnogobrojni da ih je
    nemoguce i pobrojati. Jedan specifican vid koriscenja zivotinja, ljudi su razvili trenirajuci ih za
    neki rad, ili pak razonodu i zabavu uz pomoc koriscenja fenomena uslovnog refleksa. Svi
    znamo da se psi zbog izvanrednog cula mirisa koriste da otkriju sakrivenu drogu, eksploziv ili
    podzemne, skupocene gljive tartufe. Ovo oni ne cine zbog sopstvene volje i zelje za tim, vec
    zbog toga sto im je sistematskim treningom uz pomoc uslovnog refleksa u svest usa|en motiv
    za to, a to je najcesce parce ukusnog zalogaja koje dobijaju nakon uspesno izvrsenog zadatka.
    Primera ima mnogo, a jedan od njih je trening golubova pismonosa koji se pustaju sa velikih
    rastojanja od kuce, a cilj je njihov sto brzi povratak. Iako imaju usadjen, genetski nagon za to,
    oni se dodatno motivisu da se sto pre vrate u svoje gnezdo, gde ih ocekuje zenka od koje su bili
    odvojeni pre pustanja na let, a sve ovo postize se primenom uslovnog refleksa.
    Ovaj rad pozabavice se jednim vrlo posebnim nacinom treninga kanarinaca pesme za
    takmicenje i postizanjem da oni pevaju kada mi to zelimo. Ocenjivanje velikog broja
    kanarinaca pevaca u kratkom vremenskom periodu, kakvo je takmicenje, moguce je ako su
    ptice dobro pripremljene sistemom treninga koji je zasnovan na koriscenju uslovnog refleksa.



    TEORIJSKI DEO


    1. Uslovni refleks
    Refleksi se mogu podeliti na dve grupe: bezuslovne reflekse koji su urodjeni, genetski
    uslovljeni i nezavisni od iskustva i uslovne koji su steceni, naucene reakcije i zavise od
    iskustva.
    Fenomen uslovnog refleksa otkrio je pocetkom XX veka ruski fiziolog Ivan Petrovic
    Pavlov, za sta je kasnije dobio Nobelovu nagradu. Svima je poznat njegov cuveni ogled sa
    psom gde je on proucavao mehanizam lucenja pljuvacnih zlezda psa. Pavlov je izvrsio mali
    hiruski zahvat. U pljuvacnu zlezdu uvukao je staklenu cevcicu i pljuvacka se umesto u usta,
    lucila u malu posudicu te se njena kolicina mogla izmeriti. Sasvim je normalno da kod psa
    dolazi do pocetka lucenja pljuvacke iz zlezda kada mu se ponudi hrana(meso). Pogled na
    hranu(meso) za psa je uobicajeni i bezuslovni nadrazaj kojim se pocinje lucenje pljuvacke.
    Znaci da je bezuslovni nadrazaj(stimulans), u ovom slucaju meso, kod psa izazvalo
    prirodan(urodjeni) fizioloski odgovor, u ovom slucaju lucenje pljuvacke, koji se naziva
    bezuslovni odgovor. Pavlov je dokazao da se pas moze usloviti na lucenje pljuvacke novim,
    sasvim razlicitim nadrazajem, kakav je recimo zvuk zvona. Pokazivanje i davanje mesa psu
    uvek je bilo praceno zvukom zvona te je posle visestrukih ponavljanja ovakvih radnji Pavlov
    konstatovao da i sam zvuk zvona izaziva lucenje pljuvacke kod psa. Zakljucio je da je jedan
    uslovni stimulans(nadrazaj), u ovom slucaju zvuk zvona, koji je predhodno bio neutralan
    stimulans, nakon uvecbavanja (formiranja automatske reakcije) izazvao odgovor, u ovom
    slucaju lucenje pljuvacke, a nazvao ga je uslovni refleks(odgovor). Zvuk zvona je postao
    uslovljeni nadrazaj za lucenje pljuvacke kod psa, koji je formirao novi uslovljeni refleks.
    Reakcija je znaci izazvana necim(zvuk zvona), te dolazi do stalne promene u ponasanju pod
    dejstvom stecenih uslovnih refleksa. Moguc je obrnut proces, odnosno razuslovljavanje, tj.
    razgradjivanje predhodnog uslovljenog ponasanja.




    Pavlov i njegovi saradnici su nakon niza eksperimenata izdvojili i imenovali tri osnovne pojave
    vezane za uslovne reflekse:
    1.Uslovljavanje, tj. sticanje veze izme|u drazi i reakcije.
    2.Generalizaciju, tj. sposobnost organizma da stecenu reakciju prenese na druge
    situacije.
    3.Gasenje, tj. postojanje mogucnosti nestajanja stecene reakcije.
    Po Pavlovu mozak je organ koji uslovljava i podrzava uslovne reflekse, kao neka vrsta velike
    bioloske masine koja je daleko slozenija od najsavrsenijih elektronskih masina. On desifruje
    informacije koje stizu iz spoljne sredine, zahvaljujuci analizatorskim centrima i predaje ih
    izvrsnim centrima, koji daju odgovor prilagodjen ovim informacijama. Izmedju tih
    analizatorskih i efektorskih centara postoje sistemi povezivanja, mnogobrojni nervni krugovi,
    koji omogucavaju uspostavljanje citavog mnostva refleksa. U opisanom eksperimentu veza se
    uspostavlja izmedju vidne zone korteksa telencefalona i centra za lucenje pljuvacke u
    produzenoj mozdini. Iako je Pavlov takvim funkcijama dao naziv privremene veze, on i njegovi
    saradnici smatrali su da gasenje uslovnih refleksa ne dovodi do prekida tih veza.
    Smarta se da u mozdanoj kori postoje sistemi ili procesi nadrazaja i procesi inhibicije – prvi
    olaksavaju sticanje refleksa, a drugi njihovo uspostavljanje. U normalnom stanju postoji
    ravnoteza izmedju ove dve kategorije procesa. Kod eksperimentalnih zivotinja, medjutim,
    moguce je prikazati uobicajenu prevagu procesa inhibicija kod jednih, a procesa nadrazaja kod
    drugih. Kasnije su psiholozi dokazali da i svako ljudsko bice kroz zivot stice ogroman broj
    uslovljenih refleksa koji u neku ruku uticu i na formiranje covekove licnosti.




    2. Kako i zasto kanarinci pevaju?
    Mnoge vrste ptica su odlicni pevaci, a kanarinci imaju najlepsu pesmu od
    domestificiranih ptica koje covek vekovima gaji. Napominjem da u pticijem svetu pevaju samo
    muzjaci pa je tako i kod kanarinaca. Pesma je odraz polne zrelosti, njom se muzjak udvara i
    osvaja zenku, oznacava svoju teritoriju, tera suparnika itd. Pesma je plod zajednicke slozene
    funkcije mozga, specificno gradjenih disajnih organa i hormona testosterona koji imaju samo
    muzjaci. Disajni sistem kod ptica je jedinstven, jer se sastoji od neke vrste neelastiznih pluca, a
    disanje se odvija uz pomoc 9 vazdusnih kesa( jedna intraklavikularna-iza kljucne kosti, dve
    vratne,dve prednje grudne- prsne, dve zadnje grudne i dve trbusne, abdominalne) ciji su zidovi
    izgradjeni od savitljivih skvamoznih celija. Najbitniji organ od disajnih za pevanje je grkljan
    koji se sastoji od gornjeg koji je slican grkljanu kod sisara dok je donji veoma slozen i moze da
    ima 2-4 vibratora koji imaju presudnu ulogu u reprodukciji pesme. Taj deo se naziva syrnix i
    imaju ga samo ptice, a smatra se da je on neka vrsta muzicke(rezonantne) kutije. Mozak vrsi
    motornu kontrolu pevanja i iz njega dolazi prvi impuls za pev i ide u syrnix. Deo mozga

    odgovoran za pev kod muzjaka je 3-4 puta razvijeniji nego kod zenki, a direktan uticaj na
    razvoj tog dela mozga ima hormon testosteron. Duzina pesme zavisi od kolicine testosterona, a
    ona varira sezonski najveca je u vreme parenja, kad su muzjaci i najraspevaniji. Pri pevanju
    syrnix se dosta povecava zajedno sa zapreminom bronhija, tako da zatezanjem specijalnih
    misica ptica moze da menja oblik rezonatora(donjeg grkljana) i na taj nacin proizvodi
    neverovatne, prelepe tonove kojima upravlja. Kada pevaju male ptice kakve su kanarinci,
    pokrecu gotovo sve misice kako bi proizveli razne tonove, tako da imamo osecaj da citavo telo
    podrhtava.



    3. Podela kanarinaca
    Selekcija kanarinaca koja traje vise od pet vekova, pojava mutacija, upoznavanje zakona
    genetike i nasledjivanja, ucinili su da danas imamo ogroman broj veoma razlicitih rasa
    kanarinaca koje je C.O.M.(Svetska ornitolo{ka organizacija) podelio u tri grupe:
    1.Kanarinci boje
    2.Poziturni kanarinci(kanarinci stasa)
    3.Kanarinci pesme
    Iako su prvi neugledni, divlji kanarinci drzani zbog pesme danas je broj rasa kanarinaca pesme
    daleko najmanji, postoje tri zvanicno priznate rase i to: nemacki roler, belgijski malino i
    spanski timbrado, dok je nekoliko rasa u fazi razvoja(americki pevac, srpski pevac slavujar,
    ruski pevac, marokanski flautas(flawta kanarinac) , persijski pevac i dr.). Ovome je mozda doprinela komplikovana genetika naslednosti
    pesme, ali i sistem takmicenja, jer se kod ovih ptica ocenjuje pesma, za razliku od kanarinaca
    boje i stasa gde se ocenjuje samo izgled. Kanarinac pesme pred sudijom mora u odredjenom,
    kratkom vremenskom periodu da prikaze svoju kompletnu pesmu, zto je mora se priznati ne bas
    mali problem.


    Zadnja promjena: Boban NA; uto 16 lip - 19:35; ukupno mijenjano 1 put.

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on uto 16 lip - 19:07

    EKSPERIMENTALNI DEO
    Pre opisa treninga malih pevaca isticem nekoliko teza o skolovanju kanarinaca pesme.
    Genetski stabilne ptice(roleri u velikoj meri i malinoi) uglavnom nasledjuju pesmu od roditelja, dok je kod mladjih rasa
    kanarinaca pesme pozeljno da mladi slusaju dobre pevace ili kasete(CD) sa pesmom koja je
    kvalitetna i karakteristicna za njihovu rasu. Skolovanje se obavlja u zasebnim prostorijama da
    ptice ne bi cule nepozeljne melodije drugih ptica ili pak neke tonove koje mogu zapamtiti i
    interpretirati u pesmi, jer su kanarinci odlicni imitatori. Svaki odgajivac kanarinaca pesme ima
    svoju malu tajnu koju primenjuje pri obuci mladih pevaca. Prva faza skolovanja se obicno
    obavlja u velikim kavezima(volijerama) gde se mladi muzjaci drze zajedno dok slusaju ucitelja ili
    kasetu. To obicno traje do kraja septembra, odnosno do zavrsetka prvog mitarenja svih mladih ptica
    koje su se izvele u prolece i tada se muzjaci odvajaju u male zasebne kaveze. To su prvi koraci
    treninga za pev kada mi to zelimo, uz vesto koriscenje uslovnog refleksa od strane odgajivaca.
    Kavezi su mali dimenzija: 21cm duzina, 20cm visina i 15cm sirina sa hranilicom i pojlicom na
    prednjoj strani i sa dva stapica razlicitih precnika u njemu.



    Mladi muzjaci prvih dana nakon stavljanja u male kaveze su neveseli, nervozni i cutljivi i to je
    tzv. faza privikavanja. Kada se naviknu na mesto gde im je hrana i voda izmedju kaveza se
    stavljaju pregrade, da se ptice ne bi gledale, a ovo je otprilike nedelju dana nakon njihovog
    odvajanja. Sledece nedelje pocinje se sa postepenim i laganim zamracivanjem regala sa
    kavezima, koji se inace otvara sa prednje strane. Nakon 7-10 dana postepenog zamracivanja ptice
    se totalno zamracuju, so na prvi pogled izgleda malo surovo. Do ovog perioda oni su naucili
    svaki deo majusnog kaveza, lako dolaze do hrane i vode u mraku, tako da sada vidimo i svrhu
    minjaturnosti kaveza, jer je on izuzetno praktican za snalazenje ptice u potpunom mraku.
    Prostorije u kojima se vrsi zamracivanje mladih kanarinaca pesme su bez prirodne svetlosti i sve
    buduce radnje se odvijaju pod vestackim svetlom. Dva puta dnevno po 15 minuta zavese se
    otkrivaju radi hranjenja i pojenja ptica, i jos uvek njihovog privikavanja na potpuni mrak. Za to
    vreme njihov ucitelj, odnosno pevac od koga su ucili je sa njima u sobi i nezamracen je tako da
    on nesmetano peva, a oni u miru utvrdjuju u neku ruku vec savladanu pesmu.




    U ovom periodu mora se povesti racuna i o ishrani zamracenih ptica, koja ne sme biti prejaka,
    premasna i preobilna da ne bi doslo do gojenja ptica koje su u mraku takoreci nepokretne.
    Uobicajena smesa koja se daje sastoji se od 50% svetlog semena i 50% uljane repice, koja je
    posebno znacajna jer pospesuje razvoj syrnix-a, organa koji je presudan za pev, a jos uvek je u
    zavrsnoj fazi razvoja kod mladih kanarinaca. Pitanje je sta se postize sa zamracivanjem? Pre
    svega ptice se smiruju i bivaju vise usredsredjene na zavrsnu fazu slusanja njihovog ucitelja koji
    se nakon obuke odstranjuje. Na ovaj nacin se usporava i aktivnost nekih zlezda koje luce
    hormone povezane sa polnom zreloscu ptica(u ovom slucaju testosteron kod muzjaka) i tako se
    fakticki puni pev tempira na period kada je sezona takmicenja. Gde je tu uslovni refleks i sta sa
    njegovom primenom u citavoj ovoj ,,zabavi”? Fenomen uslovnog refleksa sada stupa na scenu i
    odgajvac kanarinaca pesme ga pocinje koristiti u daljem treningu pevaca ne bi li ih naveo na
    pevanje kada on to zeli. Svi znamo da svaka ptica u prirodi peva cim svane, odnosno sa radjanjem
    dana, a ta osobina postoji kod kanarinaca pevaca(bezuslovni nadrazaj). Upravo to se koristi i
    pocinje se sa iznosenjem iz mracnih komora po cetiri ptice naslagane u svojim kavezima u
    vertikali da se ne bi videli, a gornji kavez se odozgo necim prekriva, u vestacki osvetljenu
    prostoriju. Takav trening traje 30 minuta, jednom dnevno, a upravo toliko ptice imaju vremena na
    buducem takmicenju da pred sudijom odpevaju svoju pesmu. Pri prvim iznosenjima mladi pevaci
    su zbunjeni, ali ipak osobina da zapevaju na svetlost u njima nadjacava i oni se postepeno
    upustaju u svoj virtuozni pev. Nakon nekoliko iznosenja ptice bez problema brzo pocinju da
    pevaju tako da citavih 30 minuta koliko su dnevno”pod sijalicom” protekne u njihovom
    pevu(steceni uslovni refleks uz pomoc neutralnog stimulansa sijalice). Da bi efekat treninga bio
    sto bolji ptice bi trebalo iznositi u razlicite prostorije, uz prisustvo vise razlicitih ljudi kako bi
    simulirali buduce takmicenje kada ce se naci u nepoznatoj prostoriji pred nepoznatim ljudima i
    imati svega 30 minuta da pokazu sta su prakticno ucili celu godinu. Ovo je moguce posle
    visemesecnih treninga(zajedno sa skolovanjem) kada su ptice stekle uslovni refleks i pocinju da pevaju na vestacku
    svetlost. Poneki neposlusni djak ne krece sa pesmom odmah nakon iznosenja i kao takav se brzo
    vraca u mrak da bi na neki nacin shvatio sta se od njega traz. Nakon zavrsenog takmicenja ptice
    se postepeno odvikavaju od stecenog uslovnog refleksa, jer se vise ne zamracuju i ne treniraju, te
    pocinju da pevaju kada one to zele(faza gasenja tj. nestajanje strecenog uslovnog refleksa).





    Eksperiment po pravilima koje sam opisala primenila sam na tri mlada kanarinca rase srpski
    pevac slavujar. To je nasa rasa koja se brizljivo selekcionira sezdesetak godina, jos uvek nije
    priznata posto ptice ne nasledjuju pesmu vec im se namece pev slavuja koji slusaju dok su mladi.
    Mali problem mi je predstavljao termin takmicenja koji je u prolece, a vec januara meseca
    slavujari su imali punu pesmu i bili su spremni za trening. Na neki nacin sam pokusala da
    tempiram pesmu kanarinaca u prolece tako sto sam zimi ptice drzala u hladnoj prostoriji, a
    zamracivanje sam otpocela marta meseca, a ne kako je to po pravilu u kasnu jesen i pocetkom
    zime. Sve ostalo sam sprovela prikazanim redosledom treninga.





    PRIKAZ REZULTATA I DISKUSIJA
    Pocetak uvezbavanje ptica ulio mi je malo nepoverenja da ce moj eksperiment uspeti, jer
    su kanarinci bili dosta nervozni i nisu pesmom reagovali na svetlost, sto je bio moj cilj. Pri prvim
    iznosenjima kaveza iz mraka kanarinci su halapljivo jeli, jer verovatno jos uvek nisu umeli da se
    ponajbolje snadju u mraku. To je normalno. Kasnije su se smirili i poceli su stidljivo da pesmom
    reaguju kada ih postavim pod sijalicu, a sto je vreme odmicalo sve zainteresovanije su pesmom
    reagovali na svetlost. Prva ptica koja je pocela sa pesmom pri iznosenju iz mraka bio je cisto zuti
    muzjak, koji je i najstariji kanarinac iz trenirane grupe. Pocetno pevanje mu je bilo isprekidano,
    moze se reci nervozno, odpevavao je po 2-3 ture pesme i onda prekidao. Za nekoliko dana poceli
    su na svetlost da reaguju i druga dva muzjaka: zuto-zeleni(sareni) i zuti sa flekom na glavi.
    Nakon toga sve je islo mnogo lakse, jer su pesmom izazivali jedan drugog na pev, a nisu se videli
    zbog vertikalnog redjanja kaveza. Cisto zuti kanarinac je pevao nesto glasnije, nervoznije i
    prekidao je pesmu, ali to se polako ispravilo jer su sve tri ptice vremenom sve harmonicnije i
    ujednacenije pevale. Kada su dosli u formu, odnosno kada su gotovo svih 30 minuta, koliko su
    dnevno bili na svetlu, pevali, zakljucila sam da je uslovni refleks ucinio svoje, odnosno da je
    neutralni nardazaj(sijalica) izazvao i stvorio uslovni refleks kod mojih ptica. Pocela sam im
    prilaziti blizu pri njihovom pevanju i trenirati ih u razlicitim sobama, sto nije promenio njihov
    nagon za pev i oni su ga pocinjali cim bi bili pod svetlom. Ovo je tipican deo koji se u teoriji
    naziva generalizacija, tj. uslovni refleks se ispoljava u gotovi svim razlicitim situcijama(u ovom
    slucaju promena prostorija za trening).
    Prakticno pevanje uvezbanih kanarinaca kada ja to zelim prikazacu pri odbrani rada.





    ZAKLJUCAK
    Koriscenjem uslovnog refleksa postigla sam da kanarinci budu spremni za pesmu kada ja
    to zelim, bez obzira na doba dana, njihovo raspolozenje, prostor i dr. Pokazalo se da je metoda
    treninga kanarinaca pesme koja u osnovi ima koriscenje uslovnog refleksa uspesna, pa se zbog
    toga jedan poduzi period i koristi. Zakljucujem da se treniranjem zivotinja sistemima gde se
    koristi uslovni refleks moze postici mnogo, na prvi pogled cak i nemoguce. Smatram da je ova
    interesantna oblast jos uvek nedovoljno istrazena i da u buducnosti ima dosta prostora za primenu
    opisanih metoda u treningu zivotinja kako bi se one navikle na neke radnje koje su ljudima od
    koristi.





    LITERATURA


    • Dejvid Krec i Ricard Kracfild----Elementi psihologije
    Naucna knjiga, Beograd, 1980. godina

    • Nikola Rot i Slavoljub Radonjic----Psilhologija za II razred gimnazije
    Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002.godina

    • Radomir Konjevic, Gordana Cvijevic, Jelena Djordjevic, Nadezda Nedeljkovic--------------
    Biologija za III razred gimnazije prirodno-matematickog smera
    Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.godina
    • Vojislav Petrovic, Mira Pasic, Ljubinka Djulafic, Gordana Cvijic------------------------------ Biologija za III razred gimnazije prirodno-matematickog smera
    Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. godina
    • Medicinska enciklopedija
    Vuk Karadzic, Beograd, 1976.godina

    • Comportement Alimentaire & Psychologie-Licence STAPS-UFR SMBH-Universite
    Paris 13
    Cours n 1.Les fondement du conditionnement

    • Casopis ZOV br.549.
    Clanak: Emocije u vibratoru----Ljubisa Z.Petrovic

    • Casopis ZOV br.516.
    Clanak: Srpski pevac slavujar – rasa u razvoju----Nebojsa Antanasijevic

    • Casopis Pet-Planet br 1.
    Clanak: Put do sampiona----Zeljko Aleksic

    • Casopis Avi fauna br.6.
    Clanak: Kako skolovati kanarinca pevaca----Zeljko Aleksic

    • Casopis Avi fauna br. 8.
    Clanak: Roler-juce, danas, sutra----Dejan Ninkovic


    Zadnja promjena: Boban NA; uto 16 lip - 19:36; ukupno mijenjano 1 put.

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on uto 16 lip - 19:10

    Mnogo navedenog u radu je receno u postovima Marina, Malinoisa, ali mislim da je zanimljivo pogledati ga u celini kao vezu izmedju uslovnog refleksa i treniranja malino kanarinaca, odnosno kanarinaca pesme uopste.

    malinois

    Broj postova : 1594
    Age : 45
    Location : klek
    Registration date : 19.03.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by malinois on uto 16 lip - 23:21

    odlican text,zahvaljivam se na njemu cheers
    Malo bih prokomentirao par detalja:
    Po novom pravilniku COMa malino kanarinci se ne ocjenjivaju 4 ptice (kaveza )jedna iznad druge,sada je ocjenjivanje 2 lijevo a 2 desno.Meni osobno se to ne svida ali pravila su pravila.Misljenja sam da se bolja harmonija kolekcije postize ako su 4 ptice u vertikali.
    Moje iskustvo je da ucitelji idu u mrak sa ucenicima a ne na svjetlo ili polutamu u prostoriji.Probao sam oba nacina ali neusporedivo bolji je kad je ucitelju mraku sa mladim.Ako smo u volijeri imali vise ucitelja u mrak cemo staviti najbolje,oni tad sluze kao usmjerivaci pjeva ,tura ,posto su mlade ptice vec u volijeri naucile ture i sa tim pticama u mraku korigiramo neke sitne detalje.
    Ishrana je JAKO bitna.Govorimo o syrnix u ,istina to je pjevni aparat svakog kanarinca ali unutar istog postoji jedna membrana(timpaniformna ) i upravo od njene elasticnosti ovisi kvalitet melodija.Na elasticnost membrane jednim djelom se moze utjecat ishranom.
    Da naj bitnije:
    NIKAKAV CD ILI BILO KOJI TONSKI ZAPIS NECE ISKOLOVATI MALINOA,za druge ptice ne znam .

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on uto 16 lip - 23:59

    Tonski zapisi se odnose na kanarince nametnutog peva, jer citav tekst nije fokusiran samo na malino kanarince vec uopsteno za sve kanarince peva, a u nekoliko nepriznatih rasa kanarinaca peva skoro stopostotno se uce uz pomoc snimljenih pesmi, zato je i to pomenuto kao mogucnost, odnosno u pomenutom slucaju maltene pravilo- za slavujare recimo, pa i ruske pevace. Inace i ja licno kada sam odgajao malinoe skolovao sam ih uz pomoc pevaca, osim jedne sezone kada sam pored pevaca u maloj meri pustao i tada dostupne kasete. Video sam na snimcima takav raspored koji pominjes za kolekcije, nisam znao da je to sada vazece pravilo- 2 levo, 2 desno

    MARIN

    Broj postova : 2096
    Age : 58
    Location : Split
    Registration date : 17.11.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by MARIN on sri 17 lip - 0:26

    Bravo!Odličan tekst!
    Jedino što su moja iskustva sa učiteljima drukčija. Tu bi se složio sa Malinoisom da Učitelj van police ,na svjetlu nema toliko efekta.On odnosno oni moraju biti zajedno s mladim u mraku.Tako se puno bolje povezuju u pjesmi i imaju isti bioritam.Ne može se dogoditi da učitelj pjeva,a mladi spavaju.Na ovu temu vodio sam duge razgovore sa vodećim belgijskim uzgajivačima i svi se slažu u tome da učitelji idu zajedno sa mladima u mrak.
    Što se tiče učenja sa cd nisam nikad probao ,pa nemam nekog iskustva.Uvijek preferiram živu pticu.

    faganel

    Broj postova : 177
    Location : SPLIT
    Registration date : 06.06.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by faganel on sri 17 lip - 19:25

    Da se malo priključim temi školovanja malinoa sa osobnim iskustvima.
    Moje uzgajanje malinoa pa i određena rješenja su dosta uvjetovana veličinom prostora koje mogu pokloniti pticama pa tako je i sa školovanjem.
    1.Učitelje držim iznad stalaže sa mladima i ne mogu se potužiti na rezultate,mislim da je bitno da učitelji budu stvarno učitelji,odnosno da dovoljno pjevaju i da dobro pjevaju sve ture.
    2.Sa hranom sam dosta eksperimentirao ali u zadnje vrijeme osim same sezone uzgoja koristim samo PRESTIGE smjesu CANARY.Sastav te hrane:škajola 63%,repice 25%,lana 5%,zobi 3%,konoplje 2% i nigera 2%. Uvjerenja sam, da je raznolika prehrana potrebna a količinom reguliram postizavanje cilja i određenih potrebnih korekcija.Baš kao i kod ljudske prehrane:dobra raznovrsnost pametno dozirana po sastojcima nije sporna ali postaje sporna količina.
    3.Ptice nikada ne stavljam u potpuni mrak, najviše do 70-80%, a i tu "količinu" mraka u odnosu na stanje ptica po potrebi mjenjam.
    Naravno,da sve ovo što sam iznio ne smatram postulatom, več sam samo ispričao svoja iskustva,kako sam i u uvodu ovog javljanja i naglasio.
    Ja kažem, da uzgoj malinoa do dobrog pjevača nije lagan ali kada se začuje njegova pjesma i kada te prožmu trnci,onda sve ostalo postaje prošlost a ti uživaš u sadašnjosti.

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on sri 17 lip - 19:43

    Slazem se sa vama Marine i Malinois vasa saznanja su novija od mojih jer ja sam ozbiljno poceo gajiti malinoe daleke 1984. a prekinuo pre petnaestak godina, kada je rad sa tom vrstom pevaca na nasim prostorima bio u povoju, internet nije ni postojao, a kontakt sa vrhunskim stranim odgajivacima prakticno nedostupan. Ja licno sam dok su mladi muzjaci bili u volijeri kraj njih drzao obicno 2 pevaca retko 3, ali zasebno u kavezima, ne u volijeri sa mladima, sto je moguce kompletnije pesme, a posto sam drzao istu liniju ptica bez nekih mesanja, prakticno mladi su bili u neku ruku identicne linije kao i ucitelji. Ucitelja sam kada bih odvojio mlade drzao nezamracenog, ali ta prostorija nije bila pod dnevnim svetlom vec samo osvetljena relativno slabom sijalicom pustanom svakodnevno u isto vreme. Dakle i ta prostorija gde su mi bili zamraceni mladi u malim kavezima bila je slabo osvetljena, medjutim ono sto vi kazete je sigurno pravilnije. Inace zamracivanje sam koristio samo u periodu pripreme ptica za takmicenje u volijeri nisam vrsio nikad zamracivanja.

    malinois

    Broj postova : 1594
    Age : 45
    Location : klek
    Registration date : 19.03.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by malinois on sri 17 lip - 22:53

    Veliko mi je zadovoljstvo sto se ova tema razvija u jednom ,po meni,idealnom ritmu.A jos vece mi je zadovoljstvo sto je i faganel s nama cheers .
    U bilo kojoj vrsti komunikacije pa tako i na ovom nasem forumu najbolje je kad uzgaivaci daju svoja osobna iskustva a ne iskustva koja su pronasli na internetu.Pa svima nam je dostupan internet i pronaci cemo sami ono sto nas zanima Very Happy .
    Nema nas puno malinoasa ali radimo kvalitetno na nasem djelu foruma Very Happy .Drago mi je da se i boban ukljucio .
    Skolovanje ptica pjevica je uvjek zanimljiva tema i tema koja ce trajati .
    Dosta dugo sam skolovao malinoe na nacin kako faganel kaze ALI sta sam primjetio(mozda grijesim),takav nacin skolovanja tj ucitelji van police i mraka meni se pokazao kao lutrija.Primjetio sam da ako su ucitelji van police i nisu u mraku s mladim ,dogodi se da izostane zeljeni rezultat.U takvoj situaciji presudno je sta ce propjevat prvi mladi.Ako prvi mladi koji otvore pjev budu odlicni onda oni povuku ostatak jata u tom pravcu i sve stima.isto tako se desavalo da mi prvo propjevaju u mraku mlade ptice koje i nisu tako kvalitetne ,te godine nema kvalitete.
    Ucitelji u mraku sa mladim muzjacima su po meni puno sigurniji metod.Oni pjevaju i forsiraju upravo ono sta ja zelim .


    Zadnja promjena: malinois; čet 18 lip - 0:15; ukupno mijenjano 1 put.

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on sri 17 lip - 22:57

    Jedno pitanje kakvo je vase iskustvo sa mladima, da li su kvalitetnije ptice koje kasnije puste, propevaju pesmu ili oni koji ranije sazreju i pre pevaju razgovetno ture?

    malinois

    Broj postova : 1594
    Age : 45
    Location : klek
    Registration date : 19.03.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by malinois on sri 17 lip - 23:00

    Nema tu pravila.Godisnje uzgoim izmedu 70 i 100 muzjaka i nisam primjetio neku razliku.Desavalo se da ptice koje medu prvima otvore pjev budo odlicne a u isto vrijeme i mladi koji zadnji propjevaju budu iste kvalitete.

    MARIN

    Broj postova : 2096
    Age : 58
    Location : Split
    Registration date : 17.11.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by MARIN on čet 18 lip - 22:49

    Malinoe držim uz sobi (južna strana),pa često imam problem ,da mi se kasno izmitare.Zbog toga neki dosta kasno propjevaju.Neki tek kad već prođe glavnina natjecanja.Među takvima uvijek bude ponajboljih ptica.To se ponavlja već godinama ,pa mi više i ne predstavlja neko iznenađenje.

    Boban NA

    Broj postova : 324
    Age : 56
    Location : Srbija -Vranje
    Registration date : 19.04.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Boban NA on pet 19 lip - 16:56

    Moje iskustvo je bilo slicno Marinovom, odnosno vecina zapamcenih mladih ptica po dobroj pesmi su mi bile kasno stasne ptice, ne mislim po starosti vec po periodu kada su pustili punu pesmu. Naravno bilo je i dobrih medju prvima, ali vise ptica u secanju mi je ostalo koje su medju zadnjima imali pun pev.

    faganel

    Broj postova : 177
    Location : SPLIT
    Registration date : 06.06.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by faganel on sub 20 lip - 15:25

    Sezona uzgoja je kod velike večine završena i rezultati se sumiraju. Kod mene nikada lošiji odnos između oplođenih i neoplođenih jaja. Kvalitetnu statistiku vodim od 2002.god.i ove godine izgleda ovako:I kov.42% oplođenih,II kov.46% oplođenih,prosjek 42%.Matematička razlika je u razbijenim jajima ili onima koja su nedefinirana. Rezultati svakako ne leže u nespremnosti ptica,jednim minimumom (možda) u prekasnom ubacivanju mužjaka. Uz napomenu, da se u poslijednjih 5 godina nisu mijenjali ni prostori, ni ostali uvjeti a i ni vrijeme uzgoja . Volio bih čuti rezultate drugih uzgajivača i komentar.

    ticar
    Moderator
    Moderator

    Broj postova : 2908
    Age : 32
    Location : Zadar
    Registration date : 09.06.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by ticar on sub 20 lip - 16:02

    faganel je napisao/la:Sezona uzgoja je kod velike večine završena i rezultati se sumiraju. Kod mene nikada lošiji odnos između oplođenih i neoplođenih jaja. Kvalitetnu statistiku vodim od 2002.god.i ove godine izgleda ovako:I kov.42% oplođenih,II kov.46% oplođenih,prosjek 42%.Matematička razlika je u razbijenim jajima ili onima koja su nedefinirana. Rezultati svakako ne leže u nespremnosti ptica,jednim minimumom (možda) u prekasnom ubacivanju mužjaka. Uz napomenu, da se u poslijednjih 5 godina nisu mijenjali ni prostori, ni ostali uvjeti a i ni vrijeme uzgoja . Volio bih čuti rezultate drugih uzgajivača i komentar.

    ja ne držim malinoe ali kod mene je 75%bilo oplođeno.

    faganel

    Broj postova : 177
    Location : SPLIT
    Registration date : 06.06.2009

    Re: malino kanarinci

    Postaj by faganel on sub 20 lip - 19:01

    Slažem se sa Malinois, da je Forum dobar za iznošenje osobnih iskustava, jer nam je svima več malo puna pipa Mreže. Razmjena tih "živih" iskustava može svima nama pomoći u daljnjem uzgoju, odnosno u korekcijama, koje se pokažu neophodnima ili kao poželjne solucije. Pa bih onda nakon ovakva uvoda krenuo na temu koja me uvijek interesira :NASLIJEĐIVANJE PJEVA. i koja je za mene još uvijek VELIKA MISTERIJA. Na način na poštujemo, da tako kažem "postulat" u uvodu i da ne citiramo kromosome i genetiku več opet iz osobnog iskustva. Započeo bih sa
    4 tvrdnje (iskreno, nemam dovoljno godina statistike, da bi bile MOJE) koje kažu:

    1. MLADI MUŽJAK X STARA ŽENKA = MLADI NOSE ODLIKE OCA
    2. MLADI MUŽJAK X MLADA ŽENKA = MLADI NOSE ODLIKE DIDA/BAKE
    3. STARI MUŽJAK X STARA ŽENKA = MLADI NOSE ODLIKE RODITELJA
    4. STARI MUŽJAK X MLADA ŽENKA = MLADI NOSE ODLIKE MAJKE

    Ajmo Forumaši, pogledajmo ponovo teke i da vidimo koja od ovih tvrdnji nema pokrića u rezultatima, odnosno da li ijedna od njih može ostati poslije takvih provjera.

    zvrcko sen
    Moderator
    Moderator

    Broj postova : 1607
    Age : 49
    Location : Solin
    Registration date : 08.12.2008

    Re: malino kanarinci

    Postaj by zvrcko sen on sub 20 lip - 19:05

    meno ovaj sasma dobro piva





    Sponsored content

    Re: malino kanarinci

    Postaj by Sponsored content Today at 21:16


      Sada je: čet 8 pro - 21:16.