Ptice pjevice Europe - European singing finches

Češljugar, juričica, zelendur, čižak, žutarica, kanarinac-::- European goldfinch, linnet, canary, greenfinch, siskin, serin


    Divlja Prepelica- Coturnix coturnix

    Share

    vasa_vr

    Broj postova : 354
    Age : 31
    Location : Srbija-Vranje RS 7-64
    Registration date : 08.03.2010

    Divlja Prepelica- Coturnix coturnix

    Postaj by vasa_vr on pon 12 tra - 12:47

    Prepelica
    Coturnix coturnix


    Carstvo: Animalia
    Razred: Aves
    Red: Galliformes
    Porodica: Phasianidae
    Rod: Coturnix
    Vrsta: Coturnix coturnix

    Opšti opis
    Prepelica (Coturnix coturnix) je naša najmanja koka. Našu prepelicu karakteriše mali, slabi kljun koji je na korenu uzdignut i odavde do vrha blago savijen, a na uglovima raširen. Noge su joj niske sa dugačkim prstima bez kandži, a krila su joj srazmerno dugačka i šiljasta. Rep joj je vrlo kratak i zaobljen. Prepelica ima sitno perje koje je na trtici veoma razvijeno, a po polovima i starosti malo se razlikuje. Na gornjoj strani tela je smeđa sa rđastožutim poprečnim i uzdužnim prugama. Na sredini trbuha je žućkastobela. Preko očiju i niz vrat prelazi joj svetložućkasto-smeđa pruga koja počinje na korenu gornjeg kljuna i obavija se oko vrata. Rđastožuta repna pera imaju bele badrljice i crne mrlje. Ženke su bleđih boja i manje su upadljive. Prepelica (Coturnix coturnix) je dugačka 20 cm, a raspon krila iznosi joj 34 cm.

    Hoda brzo i spretno, ali se ružno drži, jer uvlači glavu i rep obesi više nadole pa izgleda kao lopta. Pri svakom koraku klima glavom i retko zauzima plemenitije držanje. Leti brzo, naglo mašući krilima i na mahove ubrzavajući let. Čula su joj dobro razvijena, naročito vid i sluh, ali joj je razum neznatan. Nije plašljiva, sem kada je neko ozbiljno progoni. Nije društvena i udružuje se samo ako je u nevolji.

    Rasprostranjenost
    Malo ima zemalja iz Evrope, Azije i Afrike u kojima ne živi prepelica. U Evropi je nalazimo svugde od 60. stepena severne geografske širine prema jugu. U srednjoj Aziji živi u nešto južnijem pojasu na povoljnim mestima, pogotovo u stepi, a budući da se svake godine seli prema jugu prolazi preko čitave Afrike i južne Azije. Prepelica (Coturnix coturnix) se u toku svojih seoba pojavljuje na Balkanskom, Apeninskom i Pirinejskom poluostrvu, zatim u južnoj Francuskoj, Egiptu, a neke čak i u Rtu Dobre Nade. Prepelice vrste Colinus naseljavaju predele srednje i Južne Amerike, crnoguša prepelica (Colinus nigrogularis) živi oko Jukatana i u centralnoj Americi.

    Stanište
    Letnje boravište bira prepelica (Coturnix coturnix) najradije u plodnim ravnicama bogatim žitaricama. Izbegava planinske krajeve, pa je već na brežuljcima ređa nego u ravnici. Vodu izbegava isto kao i bregove pa je u močvarnim predelima uopšte nema. Neposredno pošto stigne u domovinu, zadržava se prvo u poljima sa pšenicom ili ječmom. Kasnije manje bira, ali ipak, možemo smatrati kao pravilo, da se nigde ne oseća dobro gde se ne gaji pšenica i da je u takvim krajevima možemo naći samo za vreme seobe. U toku putovanja sklanja se ponekad i u grmlje, ali preko leta ne napušta polja.

    U toku seobe prepelice lete iznad kopna, ali čim počne da duva suprotni vetar jato se izdiže i počinje da leti iznad mora. Kada se umori jato se spušta na talase da odmori. U slučaju oluja prepelice sleću na grebene i palube brodova i tu ostaju i više dana po završetku oluje. U Africi put nastavljaju peške. U tim krajevima naseljavaju se na mestima koja odgovaraju njihovim potrebama , na strništa ili na oranice na kojima je zasejana alfa, a u prvom redu u stepama. Ali veliki deo njih se svo vreme skita po celoj okolini. Početkom proleća se postepeno vraćaju u domovinu

    Ishrana
    Prepelica je svaštojed. Ona je polumraka, što znači da se hrani u zoru i u sumrak. Hrana se joj sastoji od zrnevlja, vrhova lišća, listova, pupoljaka, a isto toliko od raznih insekata. Izgleda da insekte uvek više voli od biljne hrane, ali oni joj nisu preko potrebni za život, pošto može niz meseci da se hrani samo sa pšenicom. Potrebni su joj sitni kamenčići koji joj pomažu pri varenju i sveža voda za piće, ali joj je dovoljna i rosa na lišću pa je retko nalazimo na određenim pojilištima.

    Razmnožavanje
    Prepelica (Coturnix coturnix) se pari u junu. Poznata po svom jasnom doviku za vreme parenja koji se naziva "bikvervik" koji odjekuje nadaleko, a svako ga rado sluša. Oba pola se dozivaju tihom "bivivi". Ljubavni poziv je malo glasniji "prikik" ili "bribrib". Za vreme parenja javlja se mužjak sa promuklim "vere vere", a iza te predigre dolazi "bikvervik" po nekoliko puta uzastopno. što se češće javlja to je cena petla veća. Verovatno da živi u množestvu. Sva opažanja ukazuju na to da nema govora o bračnom životu. Mužjak premaša u pogledu ljubomore sve rođake, pa nastoji da iz svog područja otera sve suparnike i bori se da sam vlada na život i smrt. Prema ženki je pun požude i nasilniji je od bilo koje druge ptice. Ženka počinje kasno sa građenjem gnezda, negde pre početka leta. Iščeprka plitko udubljenje u zemlji, najradije u poljima sa mahunarkom ili pšenicom, i u njega snese od osam do četrnaest srazmerno krupnih, svetlosmeđih jaja čije se šare i boja često razlikuju. Na jajima predano leži 18 do 20 dana. Za to vreme mužjak, još uvek lud od ljubavi se po polju pari sa svakom ženkom na koju naiđe, ne brinući se mnogo za potomstvo. Čim se izlegu mlade ptice, odmah trče za majkom. Prepelice su veoma brižljive majke, a znaju i da prihvate tuđe piliće.

    Neprijatelji
    Prepelicini prirodni neprijatelji su lisice, kune, tvorovi, lasice, mačke i mnoge ptice grabljivice. Najveći prepelicin neprijatelj pored raznih pernatih i dlakavih grabljivica je čovek. Najviše prepelica strada u toku seobe, kada je duž severne, zapadne i istočne obale Sredozemnog mora od početka tog putovaja postavljena jedna puška, jedna mreža, jedna zamka do druge. Ostrvo Kapri postalo je poznato zbog bogatog lova na prepelice. Nekadašnji biskupi kojima je pripadalo ovo ostrvo imali su znatan deo svoga prihoda od hvatanja prepelica. Ponekad je u Rimu u jednom danu ocarinjeno 17 000 uvezenih prepelica. Na španskoj obali lov je isto tako izdašan.

    Literatura

    "Ptice" - E. Tomas Giliard, Mladinska knjiga, Zagreb 1968.
    "Kingfisher Illustrated Encyclopedia of Animalsl" - prevod srpskom izdanju Mihalj Miheš, Zmaj-Atlantis, Novi Sad 2001

    vasa_vr

    Broj postova : 354
    Age : 31
    Location : Srbija-Vranje RS 7-64
    Registration date : 08.03.2010

    Re: Divlja Prepelica- Coturnix coturnix

    Postaj by vasa_vr on pon 12 tra - 13:01

    evo i slika mojih divljaka








    Muzjak je sa desne strane i ima belu ogrlicu oko i jako je miran
    Pozdrav

      Sada je: čet 8 pro - 7:01.